Armirački radovi

Jedan od osnovnih građevinskih materijala u građevinarstvu je armirani beton. Konstrukcija od armiranog betona mora da bude takvog svojstva da može da izdrži sile zatezanja i pritisaka. Iz tog razloga se građevinske konstrukcije, velikih gabarita, grade od armiranog betona.

Dejstvo pritiska na beton može da bude veliko, dok je pri zatezanju 10-15 manje. Zato se u onim delovima konstrukcije, gde se javljaju  sile zatezanja, ugra|uju čelične armature, koje imaju zadatak da daju otpor zatežućim  silama. Armatura može da primi, pored sile zatezanja, i silu pritiska. što znači, armatura može da primi silu pritiska, koju ne može  da izdrži beton. Zahvaljujući tome, armirano betonske konstrukcije se ne lome, a sve dok otpori, koji se javljaju pri zatezanju i pritisku, ne postanu manji od sile koja im se suprotstavlja.

Betonska masa je plastična, te joj se kao takvoj može davati željeni oblik, tj. oblik konstrukcije koju diktira oplata, odnosno obavija čeličnu šipku i sa njom stvara veoma čvrstu vezu.

Pri armiračko-betonskirn poslovima treba se pridržavati tehničkih operacija, koje se sastoje u montaži odgovarajućih oplata, odnosno skele-podupirača koja treba da nosi teret oplate. Posle toga se postavijaju armature u unutrašnjost oplate, koje su u obliku traženog konstruktivnog elementa.

Za vreme leta, zime i vetra treba zaštititi beton u toku vezivanja. Kada je vreme hladno, beton treba pokriti daskama, džakovima i sl., jer može doći do naglog isparenja vode. U letnjem vremenskom periodu beton treba obilno polivati — tri puta dnevno i to pet dana uzastopno.

Osobina armiranog betona zavisna je od osobine armature, načina ugrađivanja i nege u toku vezivanja.

Veza armature i betona ostvaruje se prijanjanjem betona uz armaturu, koje nastaje po{to se beton skupija i očvršćuje te se dobija armirani beton.

Oba materijala, armatura i beton, skupljaju se i šire na temperaturi, koja utiće na pravljenje armirano-betonske konstrukcije.

Armature se postavljaju u onu konstrukciju gde se javijaju sile pritiska i zatezanja. Sve napregnute betonske konstrukcije, koje su izložene savijanju i uvijanju, odnosno zatezanju moraju da budu armirane, jer armatura dobro podnosi sile zatezanja i pritiska

Pri eksploataciji armirano-betonske konstrukcije dolazi do deformacije, koja je zavisna od sile zatezanja i pritiska.

Da ne bi došlo do loma konstnkcije, treba je dimenzionisati prema graničnoj nosivosti, da bi raspodela deformacija po preseku bila linearna, kao i da su proporcionalna rastojanja od neutralne ose, jer beton u zategnutoj zoni ne prima sile zatezanja.

Izrada i postavljanje čelične armature zahteva od radnika odgovarajuću stručnu spremu, znanje armira~kih poslova i zdravstvenu sposobnost za rad na visini.

Armiračke radove obavljaju pojedinci ili grupa armirača. Pojedinci mogu da izvode one armiračke radove, koji se mogu pojedinačno izvoditi. Kada grupa izvodi radove, jedna može da priprema armaturu, a druga da je postavija.

Opasnosti pri njihovom izvodenju

Sami po sebi armirački poslovi u sebi kriju mnoge opasnosti, te zbog toga treba voditi računa o bezbednosti na radu, o sebi, i drugima u procesu rada.

Da bi se radilo bezbedno, treba se pridržavati propisanih mera:

– armaturom baratati tako da ne dođe do povrede;

– zaštititi armiračke mašine koje imaju pokretne delove, odnosno zabraniti rad na njima ako nisu zaštićene,

–  odelo radniika koji radi na mašini sa pokretnim delovima, treba da bude priljubljeno uz telo i komotno za rad;

– električna mreža mora da bude izolovana i da ima mehaničku zaštitu na mašinama  koje se pokreću električnom strujom;

– na svim električnim mašinama mora da bude postavljeno zaštitno uzemljenje, tako da u slučaju proboja električne izolacije ne dođe do povređivanja radnika;

– pre upotrebe mađine proveriti ispravnost uređaja za njeno puštanje u rad i kočenje, pa tek onda otpočeti sa radom;

– armaturu ispravljati na mestu koje je predviđeno za to; odnosno koje je ograđeno ili udaljeno bar 2 m od prolaza i drugih radnih mesta;

–  čišćenje armature obavijati uz upotrebu zaštitnih naočara;

– pri sečenju šipki ruka radnika ne sme da bude bliže od 20 cm od uređaja za sečenje;

– kada se šipke seku makazama, parčići ne smeju da budu kraći od 30 cm;

– pri obradi armature sa brusilicom obavezno koristiti zaštitne naočare;

– kada se vari armatura, treba upotrebljavati zavarivačke naočare, kecelju, cipele i kapu;

– aparat za varenje treba da je uzemljen, odnosno zaštititi gas od opasnog napona dodira;

– elektroda sa kleštima treba da je udaljena od armature ako se ne vari;

– struju varenja menjati samo kada je aparat isključen;

– prostor gde se  vrši varenje mora da bude odvojen ili ograđen;

– pri ručnom savljanju šipke pribor treba da je dobro pričvršćen;

– mašina za savijanje mora da bude u miru kada se postavija šipka, odnosno kada se vrši premeštanje šipova i oslonaca da ne bi došlo do povrede;

– kada se armatura postavi u temeljni iskop, samo tesar može da skine razupirače;

– prethodno treba napraviti poseban žljeb po kome će se armatura spuštati u iskop zemlje, pa je tek onda spustiti;

– kada nema ploča, armiranje podvlaka i greda treba vršiti sa strane oplate, stojeći pri tome na sigurnoj podlozi;

– donje šipke armature treba da le`e na podmetačima,

– zabranjeno je stajanje na armaturnim skeletima grede, zidove, ploče i druge konstrukcije, koje se montiraju zajedno sa oplatom, odnosno dok se  fiksiraju i dobro podupru;

– za postavljanjc armature u vertikalne stubove i druge konstrukcije, više od 3 m, na svaka 2 m visine postaviti odgovarajuću skelu, najmanje širine platforme 0,8 m i najmanje visine zaštitne ograde 1 m;

– gotov stubni skelet većati uz upotrebu dasaka ili podupirača;

– kada je vertikalno postavljena armatura i kada se vrši njeno fiksiranje za podnožje ne sme niko da se penje po njoj da ne bi doćlo do pomeranja elemenata;

– pri monta`i armature u blizini električne mreže preduzeti mere da ne dođe do dodira i posledica po radnika;

– kada se završi armiranje konstrukcije, tek onda postaviti oplatu koja je nedostajala da bi se izvršilo njeno betoniranje;

– na armaturi međuspratne konstrukcije postaviti fosne na osloncima po kojima će se hodati;

– na ruci krana treba da bude označena nosivost armature;

–  svaki uređaj i oru|e mora da bude ispravno u toku rada;

– pri dizanju tereta zabranjeno je stajati ispod tereta koji se diže;

–  obešeni teret na kranu ne sme da visi bez nadzora;

–  pri transportu armature kranom koristiti ga uz davanje znakova  signaliste;

– obustaviti transport armature kranom kada je jačina vetra iznad 6 stepeni (12 m/sec).

Betonski radovi

Pre nego što se počne sa betoniranjem, rukovodolac radova treba da pregleda kako stoje oplate i armature, odnosno, da proveri da li su dobro i sigurno postavijene skele. On proverava i čvrstinu oplata, da li ima pukotina u njoj.

Oplatu treba dobro očistiti od iverja i prljavštine pa je onda dobro politi da upije što više vode. Tako še se daske napiti vode, zabreknuće i kasnije neće oduzimati vodu betonu. Ako imamo mnogo oplata, onda se čišćenje vrši komprimovanim vazduhom, odnosno, ako je oplata metalna nju treba zaštititi premazivanjem naftom.

Oplatu i armaturu treba posmatrati u toku betoniranja, tako da se svaka neispravnost može otkloniti u toku rada. Taj posao treba da rade betonirci, jer su zadnji u ciklusu građevinskih radova.

Betoniranje počinje tek pošto rukovodilac radova prgleda odstojanje armature od oplate, tj. da li je dovoljno pričvršćena, odnosno betonirac proverava da li se može dobiti zaštitni sloj betona dovoljne debljine. U slučaju da armatura leći na oplati, na primer, mreža u pločama, treba postaviti podmetače da bi se imalo određeno rastojanje.

Obično armirano betonski objekti imaju toliku zapreminu, i nemoguće je završiti betoniranje u jednom dahu. Zato se betoniranje vrši po deonicama, a samo tamo gde je moguće vršiti prekid u betoniranju. Ako se vrši prekidanje u betoniranju, onda treba napraviti posebne radno-nastavne spojnice.

Kod betonskih konstrukcija, od kojih se zahteva posebna hoomogenost i vodonepropustljivost betona, na primer, kod rezervoara za vodu, kao i objekti koji su izloženi znatnim vibracijama, u tom slučaju betoniranje se obavlja bez prekida, tj. cela 24 časa.

     Armirano-betonski objekti biće celoviti i čvrsti, samo ako se dobro prihvati novi beton na stari. Dobro prihvatanje betona može se ostvariti samo ako so obradi mesto spajanja (spojnice). Zato spojnicu treba dobro očistiti od cementne skrame, koja se uhvatila na površinu mesta spajanja. Čišćenje spojnice vrši se mlazom vode, ako se beton nije osušio u letnjem vremenskorn periodu to je od 6-8 časova, a u zimskom od 12—24 časa, dok čišćenje četkama treba vršiti posle navedenog vremena.

Opasnosti pri radu

Pri pravljenju, transpontu i ugrađivanju betona treba paziti da trakasti transporteri obavezno budu izolovani gumenom izolacijom, odnosno ram transportera da je uzemljen.

Čišćenje traka, valjaka i drugih delova transportera, od nelepljenog betona, mo`e se vršiti  samo ako stoji transporter.

Nije dozvoljeno prelaziti preko trakastog transportera, treba prelaziti samo preko platforme koja ima ogradu. A ta platformatreba da bude stabilan, da bi rnogao da izdrži kretanje radnika po njoj.

Kada se beton utovaruje iz pretovarnog bunkera u korpu, kranista treba da vidi kretanje korpe. Ako ne postoji ta mogućnost, kranista radi na osnovu znakova signaliste. U oba slu~aja kranista mora pomno da prati i pravilno izvršava date signale.

Punjenje korpi betonom mora da bude tako, da se ni u kojem slučaju ne otvori otvor za istovar betona.

Pražnjenje betonske korpe treba vršiti tako da visina pražnjenja ne prelazi visinu od 1,5 m.

U slučaju kada se beton prebacuje pumpom, moraju neposredno da sara|uju mašinista  i betonirac, odnosno mašinac mora da izvršava date signale betonirca.

Kada je pumpa za beton u radu, mo`e da baca beton do visine od 20 m, ne sme se čistiti njen bunker.

Ispiranje cevovoda pumpe za beton vrši se vodom, dok se čišćenje cevi obavlja tako, što se zgužvaju dve-tri lopte i stave i cevi, a onda se pod pritiskom vazduha, najviće 13,7 bara (15 at), izbacuju te lopte. Na izlaznom otvoru betonskog cevovoda postavlja se kosa streja, pri tome radnici ne smeju da budu bliže od 10 m.

Transportovanje betona japanerima, treba vršti tako da se mnogo ne prosipa, odnosno, daske po kojirna se prolazi, treba čistiti od betona i blata, a zimi od snega, jer  radnik  može da se oklizne i padne.

Daske ili fosne po kojima se prevozi beton treba da budu {iroke najmanje 20 cm i da budu bez pragova.

Ako proces proizvodnje zahteva da se daske, po kojima se kre}u kolica, moraju podići na izvesnu visinu, moraju da budu široke najmanje 1,2 rn, odnosno ove daščane putanje treba ograditi sa obe strane ogradom visine 1 m, tako da ivična daska ne bude manje visine od 15 cm.

Spuštanje betona valovima, olucima ili vibro cevima treba vršiti tako da ne dođe do rasturanja betona usled njihovog prekidanja. Sve te elemente treba dobro pričvrstiti za pod, oplatu ili armaturu, a da bi se izbeglo njihovo prekidanje, i samim tim i rasturanje betona.

Pri utovaru betona u korpu za beton, dolazi do rasipanja betona. Da se to ne bi dešavalo, treba postaviti pod od dasaka, kao i zaštitne ograde.

Betoniranje sa spoljašnih skela ne sme se obavljati pri jakom vetru, čija je brzina veća od 12 m/sec, kao i za vreme nepogoda, pri nastupanju mraka, odnosno ako radno mesto nije dovoljno osvetljeno.

Betonske poslove treba obavljati tako da ne do|e do povrede na radu.

Pravljenje betona obavljati tako, da što manje gole radnikove ruke dolaze u dodir sa njim, jer se može pojaviti encem na koži. Zato treba upotrebljavati zaštitne rukavice.

Pri radu i kretanju po  gradilištu treba nositi šlem.

Kada se radnik kreće po gradilištu treba da bude oprezan. Naime, treba da gleda gde staje i da li se iznad njegove glave transportuje neki materijal.

Oči treba čuvati naočarima kada se pomoću pumpe ugrađuje beton, pošto tada dolazi do prskanja betona, koji izaziva pritisak pumpe.

Beton treba vibrirati na taj način da se upotrebljava odgovarajuća igla za vibrator, odnosno da se izvrši dobro vibriranje.

Svaki betonirac treba da bude kvalifikovan za svoj posao, odnosno da je obučen iz bezbednosti na radu, da bi mogao bezbedno da obavlja svoj posao.

Betonski poslovi su poslovi sa povećanim rizikom, jer se obavljaju na visini. Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu, pored ostalih radova i betonske radove treba obezbediti od nesreće, pošto se obavljaju sa nepovoljnim položjem tela, odnosno postoji mogućnost da dođe do povrede.

Da bi betonirac obavljao te poslove, mora da je zdravstveno sposoban za rad na visini. Provera zdravstvene sposobnosti vrši se svake godine. Ako betonirac vremenom izgubi sposobnost za rad na visini, treba ga rasporediti na rad u prizemlju.

Nesposobnim betoniroima treba pomoći, naći im lakši posao, odnosno pokazati humanost na radu.