Prilikom utvrđivanja opasnosti potrebno je uspostaviti polazne tačke za procenu, kao na primer:
- Iskustvo radnika koji obavljaju posao
- Sistemi rada koji su u upotrebi
- Radno okruženje (izgled, stanje, itd.)
- Postrojenje, lokacija, buka, procena rizika manuelnog rukovanja i opasnih materija
- Uputstva o merama bezbednosti usled prisustva opasnih materija
- Provera radnog mesta
- Izveštaji o opasnostima i nezgodama
- Izveštaji o prvoj pomoći
- Formulari nepoštovanja pravila
- Zakonske obaveze
- Operativne situacije kao i neuobičajeni događaji kao što su nestanak struje, vanredne situacije i sl
Prioritetni rizici
Nakon utvrđivanja rizika, proceniti njegovu verovatnoću i težinu, onda odlučiti koje mere treba sprovesti da bi se efikasno sprečila ili kontrolisala moguća oštećenja.
Rangiranje ili određivanje prioritetnih rizika je jedan od načina da se odredi koja opasnost je najozbiljnija i koju opasnost prvu prekontrolisati. Utvrđivanjem nivoa rizika u vezi sa opasnostima možete utvrditi koje su kontrole potrebne.
Dodeljivanjem prioriteta opasnosti, kreirate rang ili akcionu listu. Sledeći faktori igraju važnu ulogu:
- Procenat i učestalost izloženosti radne snage
- Stepen povrede koji može biti rezultat izlaganja
- Verovatnoća dešavanja
Kontrolne mere
Kada ste odredili prioritetne rizike, možete odabrati načine za kontrolisanje svake pojedinačne opasnosti
Svaka opcija od 1-5 je manje efektivna od prethodne.
- Prva opcija bi bila eliminisanje rizika npr. prestati sa upotrebom određene hemikalije (ukoliko se može bez nje).
- Druga opcija je zamena jednog rizika za drugi koji je manje rizičan npr. upotreba hemikalije koja manje opasna od neke druge.
- Treća opcija je upotreba tehničkih kontrola npr. štitnici za mašine, sigurnosni prekidači, itd.
- Četvrta opcija je administrativna mera, npr. upotreba kontrolnih lista, izveštaji o metodi bezbednog rada, priručnici ili obuke ili kombinacija svega navedenog.
- Peta opcija je obezbeđivanje opreme za ličnu zaštitu npr. maske, rukavice itd.