U 2007. godini Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) klasifikovala je promenu rada sa cirkadijskim poremećajem ili hronodisupcijom kao kancerogenost za čoveka. Kratkoročne poremećaji bioloških ritmova 24-časovni, prateći izloženost svetlosti i tami u neobičnim periodima su poznati kao „jet-lag“ i „shift-lag“ simptomi. Međutim hronični poremećaji ili poremećaji pravovremenih cirkadijskih ritmova (hronodisupcija) treba da doprinesu dugoročnom razvoju kancera.
Kako je IARC komponenta Svetske zdravstvene organizacije (WHO), njene monografije o rizicima od raka često se čitaju i cene. Sadašnja klasifikacija pojedinih vrsta posla kao “verovatno kancerogena za ljude” uključuje, na primer, ultraljubičasto zračenje, benzo (a) piren i akrilamid.
Uzročno – posledična veza između raka kod ljudi i noćnog rada je biološki prihvatljiva u svetlu eksperimentalnih nalaza, ali do danas nam nedostaju epidemiološke studije koje bi mogle opisati ili osloboditi rizike kod ljudi. Monetarna kompenzacija je već isplaćena za najmanje jednu zemlju (Danska). Međutim, u Nemačkoj, u skladu sa ovim zakonom, nova profesionalna bolest je prepoznata.
Godinama je poznato da radio kratkoročni poremećaji cirkadijskih ritmova mogu izazvati zdravstvene probleme: kao što su umor, nesanica, raspoloženja fluktuacija, nedostatak apetita : fenomeni se nalaze u priznatim entiteta “jet lag” i “shift lag.” Osnovni patofiziološki mehanizam je” normalan ritam spavanja-buđenja “. Ogledane promene su obično kratkoročne i reverzibilne. Ukratko, ovo je slučaj sa 24-satnim ritmovima koji se obično odvijaju paralelno i koji su individualni za dnevnu izmenu svetlosti i tamu, i danju i noću.
Dve studije smrtnosti u Engleskoj i Velsu i na Islandu mogu se tumačiti kao pružanje početnih dokaza za pretpostavljene rizike od raka među radnicima po smenama. Pre nekoliko godina, radne grupe na univerzitetima u Kelnu (Nemačka) i San Antonio (SAD), radeći u isto vreme kad i IARC, sistematski su ocenile kao dostupne epidemiološke studije za testiranje primenljivosti biološki prihvatljivih eksperimentalnih nalaza.
Na osnovu dosadašnjeg iskustva, od Međunarodne agencije za istraživanje raka se može očekivati da izvrši još jednu procenu ovog predmeta u roku od nekoliko godina. Sasvim je moguće da će sledeća evaluacija dovesti do izmene u klasifikaciji smenskog rada kao karcinogen grupe 1. Ovo bi postavilo smenski rad u istoj klasi kao na primer, cigaretni dim, azbest, arsen i jonizujuće zračenje.